Новац у кругу: Приступ кредиту када банке неће позајмити

Ово је први у низу чланака о РОСЦА и њиховој популарности широм света.

Финансијски систем који не треба банку

Десет људи, десет једнаких месечних доприноса. Један заједнички фонд. Сваког месеца, један учесник прима прикупљени новац. Овако функционише РОСЦА - ротирајућа штедња и кредитна асоцијација. Учесници се унапред договарају о износу и учесталости својих доприноса, а затим наизменично примају суму прикупљену током сваког периода. Иако РОСЦА могу укључивати све различите врсте појединаца, често их користе жене које имају још ограниченији приступ капиталу.

У неким системима финансијски приступ није дат, али то не умањује потражњу за кредитом или ликвидним капиталом. На први поглед, РОСЦА може изгледати као основни аранжман међу познаницима, иако његова једноставност може замаглити чињеницу да испуњава критичну економску сврху, а заснива се на јасној економској логици: група удружује будуће новчане токове и додељује приступ паушалном износу током времена.

Праксе сличне РОСЦА постоје у различитим земљама и познате су под различитим именима широм света. Тонтине се налазе у западној Африци, стоквели у Јужној Африци, гам'иyас у Египту, и тандас у Мексику. Иако ови аранжмани прате РОСЦА принцип редовних, договорених доприноса и секвенцијалне дистрибуције заједничког фонда, ове институције нису нужно заменљиве јер се њихова правила, чланство и додатне карактеристике и функције разликују.

Зашто су људи спремни да финансирају једни друге без банке или конвенционалног уговора о кредиту? Један одговор односи се на приступ новцу. За некога ко не може да добије банкарски кредит са ниском каматном стопом, придруживање РОСЦА може да обезбеди начин за приступ капиталу кроз договорене доприносе групе. Али ово није ни бесплатан кредит нити универзална замена за банкарски производ: користи зависе од редоследа којим се примају средства, поузданости учесника и правилима одређене групе.

Када штедња постане колективно финансирање

У једном смислу РОСЦА комбинује две функције: рани приступ финансијским средствима за оне који раније добију фонд и дисциплиновану штедњу за оне чији ред долази касније. У зависности од правила групе, редослед може бити одређен жребом, узајамним договором, хитношћу потреба учесника или надметањем. Са економске тачке гледишта, РОСЦА није потпуно бесплатна алтернатива банкарском кредиту. Одсуство експлицитно наведене каматне стопе не значи да нема економских трошкова. Учесник који прво прима фонд има користи од ранијег приступа новцу; Учесник који га последњи добије сноси ризик од инфлације и ризик да други чланови групе могу да не испуњавају обавезе. У неким врстама РОСЦА, ова временска неравнотежа се надокнађује надметањем или другим правилима расподеле, али такви механизми такође мењају економију аранжмана.

Економске позиције учесника нису идентичне. Жена која прима новац прво добија приступ суми новца раније него што би га акумулирала сама. У ствари, њена рана исплата се финансира накнадним доприносима осталих учесника. Жена чији је ред последњи врши редовне исплате прво и прима удружену суму тек на крају циклуса.

Размотрите хипотетичку групу од десет жена у којој свака доприноси 10.000 рубаља сваког месеца. Заједнички фонд стога износи 100.000 РУБ. Под условом да сви доприносе на време и циклус се одвија без прекида, један учесник добија фонд сваког месеца. Током десет месеци, сваки учесник га добија једном.

Разлике постају посебно јасне када се узме у обзир временска вредност новца. Као што знамо из економије, примање 100.000 РУБ данас није еквивалентно примању истог износа девет месеци од сада. На економски исход утиче инфлација, потенцијални поврат од алтернативне употребе новца и ризик да други учесници неће испунити своје обавезе.

Све ово наглашава критичну тачку, а то је да РОСЦА, сама по себи, не ствара додатна финансијска средства. Он прераспоређује приступ постојећим и очекиваним доприносима, мењајући редослед у којем се могу користити. Из тог разлога, најбоље се схвата као механизам за колективно финансирање и узајамну штедњу, а не као извор новог капитала.

Зашто је учешће жена постало предмет економских истраживања

Економисти Сиван Андерсон и Јеан-Марие Баланд претходно су испитали колективну штедњу и расподелу ресурса у домаћинству користећи емпиријске податке о РОСЦА. [1]

У њиховом узорку РОСЦА у подручју са ниским примањима у Најробију, Кенија већина РОСЦА се састојала од жена. Удате жене са сопственим приходима биле су посебно честе међу учесницима. Чланак описује овај механизам као прилику да "заштити своју уштеђевину од потраживања њеног мужа за тренутну потрошњу."

Истраживачи су предложили објашњење везано за расподјелу финансијских средстава унутар породице: учешће у РОСЦА могло би помоћи жени да задржи контролу над својом штедњом и заштити их од захтјева да се новац одмах потроши на потрошњу домаћинстава.

Ова студија се такође дотиче ширих економских питања која су значајна тема у литератури о економском развоју: расподела ресурса унутар домаћинстава. Традиционални модели домаћинстава могу третирати породицу као јединствену економску јединицу која доноси координиране одлуке о приходима и расходима. Све више и више истраживања развојних економиста и других показују да се у стварности интереси супружника могу разликовати. Они могу имати различите приоритете, хоризонте планирања и степен контроле над новцем који зарађују.

У таквим околностима, РОСЦА може послужити додатној сврси: не само да помаже учесницима да уштеде, већ и да подржи индивидуалну контролу над делом својих прихода. Налази Андерсона и Баланда не би се, међутим, требали тумачити као доказ да су породичне несугласице универзални разлог зашто жене учествују у РОСЦА. Студија идентификује механизам примећен у одређеном узорку у Најробију. Његова распрострањеност у другим земљама и друштвеним групама захтева посебну истрагу.

РОСЦА су тема која се понавља у земљама у развоју, па ћемо објавити серију постова на блогу о РОСЦА-ама и како они пружају канал женама да приступе иначе недоступним финансијским средствима.

Референце

1. Андерсон , С., Баланд, Ј.-М. (2002 ). Економија РОСЦА и расподела ресурса унутар домаћинстава. Тхе Qуартерлy Јоурнал оф Ецономицс, 117(3), 963–995.
   хттпс://дои.орг/10.1162/003355302760193931