Преглед истраживања финансијске писмености: септембар КСНУМКС, КСНУМКС

Ова студија истражује утицај финансирања БСИ Митрагуна на развој микро, малих и средњих предузећа (ММСП) у Ацеху, са посебним освртом на улогу финансијске писмености. Користећи квантитативни дизајн објашњења истраживања, студија се фокусира на активне примаоце финансирања БСИ Митрагуна у Ацеху. Испитаници су изабрани на основу специфичних критеријума, укључујући минимално трајање финансирања ангажмана и текућих операција ММСП. Подаци су прикупљени путем структурираног упитника помоћу Ликертове скале и анализирани методом Струцтурал Еqуатион Моделинг -Партиал Леаст Сqуарес (СЕМ-ПЛС) са СмартПЛС софтвером. Резултати откривају да БСИ Митрагуна игра значајну улогу у подстицању раста ММСП. Не само да обезбеђује финансијски капитал, већ и доприноси побољшању финансијске писмености актера ММСП. Осим тога, финансијска писменост служи као кључни посредник, повећавајући ефикасност финансирања у покретању развоја пословања. Ови налази указују на то да су микрофинансијски програми утицајнији када су интегрисани са финансијским образовањем прилагођеним специфичним потребама локалних предузетника. На крају, ова студија доприноси растућем знању о исламском микрофинансирању показујући да је синергија између финансирања и финансијске писмености од суштинског значаја за одрживи развој ММСП. Такође пружа практичне импликације за креаторе политике и финансијске институције да осмисле интегрисане моделе финансирања који не само да подржавају приступ капиталу, већ и јачају предузетничке капацитете, чиме се повећава дугорочна економска отпорност и инклузивни раст

Прелазак са финансијске (стручности) писмености у даљем тексту на вештачку интелигенцију (АИ) је центар расправе у познавању дана међу финансијским институцијама, практичарима и научницима. Литература сугерише да индивидуална слобода наглашава финансијску писменост је од кључног значаја за доношење одлука у монетарним стратегијама, инвестицијама и планирању. Руралне заједнице се суочавају са изазовима финансијске неписмености, али АИ интеграција нуди пробој. Неколико студија истражује однос између финансијске писмености и перформанси вештачке интелигенције у земљама у развоју, фокусирајући се на стабилна, неизвесна окружења. Ова студија испитује трендове у финансијској писмености у ери вештачке интелигенције у округу Сахарса, у Бихару. Финансијска писменост има за циљ побољшање формирања капитала, уштеду и улагање међу сеоским домаћинствима и побољшање финансијског управљања и креирања политика. Ова дескриптивно-корелацијска студија, уз помоћ АНОВА за анализу утицаја АИ на финансијску писменост, фокусирајући се на демографске групе и банкарске канале, да упореди ефикасност иницијатива вођених АИ, имала је за циљ да испита утицај вештачке интелигенције (АИ) на побољшање финансијске писмености у банкарском сектору и да упореди значај сваке варијабле у односу на исходе финансијске писмености. Узорак истраживања састојао се од 384 сеоских домаћинстава. Налази су открили да су АИ интервенције значајно побољшале финансијску писменост, посебно међу млађим корисницима, и да су алати вођени АИ уграђени у мобилне апликације били ефикаснији у поређењу са онима који се примењују у физичким банкарским филијалама.

Стални родни јаз у инфлацијским очекивањима, тј. Жене које систематски пријављују већу очекивану инфлацију од мушкараца у просеку, документован је у свим земљама и током времена, али његови основни узроци остају предмет расправе. Користећи више од пола милиона одговора из Анкете о очекивањима потрошача ЕЦБ и двоструки оквир машинског учења који пружа валидан закључак о многим димензијама хетерогености одједном, показујем да не постоји јединствени родни јаз: индивидуализоване разлике крећу се од отприлике -1 до + 5 процентних поена. Ова хетерогеност је првенствено обликована субјективним варијаблама формирања веровања, као што су неизвесност прогнозе и заокруживање уверења о инфлацији, а само у много мањој мери објективним, као што је финансијска писменост. Када је инфлација довољно висока да привуче пажњу потрошача, просечан јаз се сужава, али расподела појединачних празнина се шири, проширујући се управо за економски угрожене жене. Пошто жене које се највише разликују од мушкараца имају најнепрецизнија уверења, комуникација која смањује двосмисленост, а не само пружање информација, је обећавајућа полуга политике.

Погрешне перцепције потрошача о инфлацији компликују вођење и комуникацију монетарне политике и могу поткопати кредибилитет инфлацијског циља централне банке. Овај рад емпиријски истражује детерминанте погрешних перцепција инфлације проширењем рационалног модела непажње како би укључио искривљене сигнале из истакнутих цена. Модел процењујемо користећи богате податке на микро нивоу за еврозону извучене из Анкете о очекивањима потрошача ЕЦБ-а. Сматрамо да потрошачи погрешно перципирају инфлацију и зато што нису пажљиви према инфлацији и зато што претежу инфлацију цијена хране у односу на укупну инфлацију. Насупрот томе, дисторзије које произилазе из цијена енергије нису значајне. Финансијски писмени потрошачи показују ниже погрешне перцепције инфлације и већу пажњу на инфлацију, док жене имају израженије погрешне перцепције инфлације и стављају веће тежине на истакнуте цене. Коначно , показујемо да је пажња на инфлацију већа и да су погрешне перцепције ниже као одговор на инфлаторне него на дезинфлацијске вијести.

Мала и средња предузећа (МСП) играју централну улогу у економском ткиву Малија значајно доприносећи богатству и отварању радних места. Према Афричкој развојној банци (АфДБ), малијска мала и средња предузећа чине 55% бруто домаћег производа земље (АфДБ, 2021). Међутим , упркос овој стратешкој улози, њихов приступ банкарском финансирању остаје ограничен. Различите студије су истакле неколико фактора у литератури; међутим , чини се да су одређени аспекти везани за карактеристике специфичне за земљу занемарени. Циљ овог чланка је да се идентификују главни фактори који се односе на финансирање малих и средњих предузећа и специфичан контекст Малија. Методолошки , ово истраживање усваја истраживачки приступ заснован првенствено на употреби секундарних података, допуњен анализом малијског финансијског система и његових механизама финансирања. Резултати показују да се главни фактори односе на финансијски систем Малија и аспекте специфичне за мала и средња предузећа. Студија наглашава да, генерално говорећи, микропредузећа имају већи приступ банкарском финансирању од малих и средњих предузећа у региону ВАЕМУ, а посебно у Малију. Студија би могла послужити као основа за испитивање фактора који су у основи овог парадокса. Коначно , предлаже алтернативне приступе, посебно оне засноване на квалитету финансијског система, финансијској писмености и менаџерској компетенцији како би се испитали специфични изазови са којима се мала и средња предузећа суочавају у приступу финансирању у Малију.