Преглед истраживања финансијске писмености: септембар КСНУМКС, КСНУМКС

Иако су финансијске технологије или ФинТецх широко препознате по свом потенцијалу да побољшају приступ финансијским услугама на тржиштима у развоју, структурни механизми кроз које екосистем трансформише ово технолошко обећање у ефикасну финансијску инклузију остају недовољно схваћени. Ово питање је посебно релевантно у Северној Африци, где институционални оквири пролазе кроз брзу трансформацију, док академска истраживања на ову тему остају релативно ограничена. Овај чланак се бави овим јазом развијањем интегративног и вишеслојног концептуалног оквира који артикулише шест основних конструкција, у распону од регулаторног окружења до социо-економског утицаја. Ослањајући се на теоријску синтезу засновану на четири темељна тока: ФинТецх екосистеми, отворене иновације, финансијска инклузија и теорија екосистема посебно кроз доприносе Лее анд Схин (2018) , Цхесброугх (2003) , Сарма анд Паис (2011) , и Аднер (2017) , предложени модел позиционира отворене иновације као централни посреднички механизам. Представља концептуалну карику која недостаје кроз коју се мезо-нивоска структура екосистема претвара у ефикасан технолошки развој. Усидрен у парадоксалном институционалном пејзажу Марока, који карактерише релативно робусна финансијска инфраструктура, упорна финансијска искљученост и снажна доминација готовинских плаћања, предложени оквир формулише девет истраживачких предлога који се могу тестирати. Допринос овог чланка је трострук. Прво , премошћује две теоријске перспективе које се често испитују одвојено: приступ екосистема и отворене иновације. Друго , доноси још увек недовољно истражен северноафрички контекст у савремене расправе о ФинТецх-у и финансијској инклузији. Треће , он предлаже оригинални концептуални модел који се може операционализовати и емпиријски тестирати у будућим истраживањима, посебно кроз парцијално моделирање структурних једнаџби најмањих квадрата или ПЛС-СЕМ.

Ова студија анализира како монетарно предузетништво, управљање више заинтересованих страна и институционализација обликују инклузивне резултате раста дигиталних комплементарних валута у Нигерији. Усвајајући интерпретивистички приступ и квалитативни дизајн са више случајева, студија упоређује три поставке: државну еНаиру, платформе вођене финтецхом и финансијске институције вођене заједницом. Подаци су добијени из полуструктурираних интервјуа и докумената и анализирани помоћу рефлексивне тематске анализе. Налази показују да је монетарно предузетништво мулти-актер и ко-произведени подухват који укључује државне, тржишне и заједнице актере који послују у одређеном институционалном контексту. Управљање више заинтересованих страна посредује у дизајну система, координацији и усвајању, док институционализација утиче на легитимитет, одрживост и дугорочни утицај. Студија закључује да је инклузивни раст исход екосистема који произилази из интеракције иновација, управљања и институционалног развоја, а не само из технолошких иновација. Препоручује координирано управљање и институционално усклађивање у коришћењу дигиталних финансијских система за подршку финансијској инклузији и инклузивном развоју.

Тражимо од репрезентативног узорка да напише упите који траже савете о потрошњи и улагању од ЛЛМ-а, а затим симулирају животне ефекте праћења савета под реалним условима имовине и тржишта рада. Примењујући ову методу на ГПТ-5.2, сматрамо да би праћење савета померило испитанике ка теорији животног циклуса: шире учешће у диверсификованим акционарским фондовима, акције у опадању старости и веће штедне резерве. Препоруке се систематски разликују по полу, претходном искуству АИ и финансијској писмености. За род, две трећине препоручених разлика у капиталу произилазе из мушкараца и жена који пишу различите упите (потражња), док једна трећина произилази из родних ознака везаних за иначе идентичне упите (понуда).

Користимо податке о отплати студентског дуга за све норвешке студенте како бисмо проучили како финансијска софистицираност утиче на финансијске одлуке. Конкретно , гледамо избор између фиксних и варијабилних каматних стопа. Појединци могу редовно бирати између фиксне стопе у односу на одабране хоризонте или подразумеване варијабилне стопе. Конструишемо правила одлучивања која одражавају различите нивое финансијског разумевања и истражујемо понашање пребацивања. Сматрамо да су зајмопримци са пословном и економском позадином бољи у идентификовању када да пређу на фиксну стопу, посебно за више (финансијски) софистицираних правила одлучивања. Укупна употреба фиксних стопа је, међутим, изненађујуће ниска и тешко се помири са рационалним доношењем одлука.

Лаоска Народна Демократска Република суочава се са све већом изложеношћу ризицима везаним за климу, укључујући поплаве, суше и екстремне временске прилике које несразмерно утичу на сеоска домаћинства и мале пољопривреднике. Упркос овим рањивостима, приступ формалним механизмима преноса ризика остаје ограничен. Ова студија пружа дијагностичку процену развоја микроосигурања у Лао ПДР, са фокусом на ограничења на страни понуде, баријере на страни потражње и подстицајно политичко окружење. Коришћен је приступ мешовитим методама, комбинујући преглед стола, интервјуе са кључним информаторима и истраживање домаћинстава 465 руралних испитаника у четири провинције. Налази указују на то да је пенетрација микроосигурања и даље ниска. Кључни изазови на страни понуде укључују одсуство посебног регулаторног оквира, ограничене актуарске податке, високе трошкове трансакција и слабу институционалну координацију. На страни потражње, ниска финансијска писменост, ограничења приступачности и ослањање на неформалне механизме суочавања ометају прихватање, упркос снажној свести о пољопривредним ризицима и израженој спремности да учествују у шемама осигурања. Постојећи производи су у великој мери ограничени на животно осигурање везано за кредите и депозите, са минималним развојем покривености пољопривреде и ризика од катастрофа. Студија идентификује значајан јаз у заштити и наглашава потребу за интегрисаним реформама политике, дигиталним иновацијама и јавно-приватним партнерствима како би се скалирала инклузивна решења осигурања и побољшала отпорност на климатске промјене.