Преглед истраживања финансијске писмености: Август КСНУМКС, КСНУМКС

Чак и док владе гурају да изграде инфраструктуру како би постигле универзални приступ електричној енергији, баријере на страни потражње ограничавају усвајање тамо где инфраструктура већ постоји. Овај рад процењује утицај квази-експерименталног увођења мобилног новца на усвајање електричне енергије од стране домаћинстава. Спроводимо грануларну анализу на нивоу округа 33 подсахарске афричке земље која користи диференцијалну покривеност поднационалне мобилне мреже. Сматрамо да мобилни приступ новцу побољшава усвајање енергије на нивоу округа за око 24% у односу на сличне округе без приступа мобилном новцу. Пружамо доказе који су у складу са каналима на страни потражње, посебно смањеним финансијским трењима, што покреће овај однос за разлику од ширења инфраструктуре на страни понуде. Осим тога, истичемо омогућавајућу улогу покривености мобилном мрежом и штетан утицај пореза на мобилни новац на напоре електрификације.

Проширење приступа кредитним тржиштима може се посматрати као извор оснаживања када повећава економске могућности и мења ко је у стању да започне нови посао. Такође може имати ефекте равнотеже на плате, тако да су добици од финансијског развоја широко подељени. Али други виде ширење кредитног тржишта као непожељан процес "финансијализације" са многим добицима које присвајају финансијске институције, указујући на концентрацију у власништву финансијских посредника, посебно банака, широм света. Овај рад истражује ова питања, истражујући последице експанзије финансијског сектора за профит, плате и предузетничке активности користећи калибрисани модел опште равнотеже са финансијским трењем, ендогеним подразумеваним и неједнакошћу богатства. Кључни елемент модела је да се испита како се вишак створен у реалној економији ширењем финансијских тржишта дијели између зајмопримаца, зајмодаваца и радника запослених у фирмама. Показујемо да конкуренција у банкарству може бити важна одредница и једнакости и ефикасности, а самим тим и добитака од финансијске инклузије. Оквир такође наглашава улогу коју различите врсте уговорних несавршености могу играти у одређивању расподеле добитака од ширења приступа тржишту.

&qуот ; Циљ - Истражити личне праксе управљања финансијама, доношење финансијских одлука и јаз између економске независности и финансијске способности међу женама у каријери у граду Бенгкулу. Методологија / техника - Квалитативни приступ студији случаја који користи полуструктуриране интервјуе са 15 каријерних жена из владиних институција, државних предузећа и банкарског сектора. Подаци су анализирани коришћењем тематске анализе засноване на интерактивном моделу Милес и Хуберман. Налази - Студија је идентификовала пет главних тема: пракса буџетирања, оријентација на потрошњу, ослањање на дуг, штедња и улагање и дугорочно финансијско планирање. Многи испитаници су показали ограничену финансијску способност, коју карактерише слаба буџетска дисциплина, потрошња оријентисана на потрошњу, неадекватна штедња и ограничено планирање пензије, откривајући да економска независност не преводи аутоматски у ефикасно финансијско управљање. Новина - Интеграција теорије родне улоге и оквира финансијских способности како би се објаснило како социо-културна очекивања и финансијска компетенција заједнички обликују доношење финансијских одлука и одрживо благостање жена у каријери. Врста рада - емпиријски&qуот;

Тражимо од репрезентативног узорка да напише упите који траже савете о потрошњи и улагању од ЛЛМ-а, а затим симулирају животне ефекте праћења савета под реалним условима имовине и тржишта рада. Примењујући ову методу на ГПТ-5.2, сматрамо да би праћење савета померило испитанике ка теорији животног циклуса: шире учешће у диверсификованим акционарским фондовима, акције у опадању старости и веће штедне резерве. Препоруке се систематски разликују по полу, претходном искуству АИ и финансијској писмености. За род, две трећине препоручених разлика у капиталу произилазе из мушкараца и жена који пишу различите упите (потражња), док једна трећина произилази из родних ознака везаних за иначе идентичне упите (понуда).

Преко 8 милиона Венецуеланаца напустило је своју земљу од 2014. године, углавном се насељавајући у Латинској Америци. Користећи оригиналне податке истраживања из скоро 3.000 венецуеланских миграната у девет земаља Латинске Америке, овај рад испитује како легални имиграциони статус обликује интеграцију тржишта рада и намере насељавања. Правни статус је снажно повезан са бољим исходима на тржишту рада: мигранти са документацијом имају 30,5 процентних поена већу вероватноћу да примају плате преко банковног рачуна, 21,6 пп вероватније да ће имати писмени уговор о раду, и слично вероватније да ће допринети социјалном осигурању, плаћају порезе и држе формалне послове – удружења која су робусна у свим спецификацијама, боотстрап закључак и анализа изостављања. Правни статус, међутим, није повезан са жељом да остану у земљи домаћину: легални и недокументовани мигранти пријављују практично идентичне намере насељавања. Постоје сугестивни докази да се веза између правног статуса и поравнања може материјализовати када је правни статус упарен са формалним запошљавањем, посебно писаним уговорима. Налази указују на потенцијалну вредност допуњавања програма регуларизације мерама које олакшавају формално запошљавање, финансијску инклузију и интеграцију на тржиште рада.